ПРИЈЕМ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ ЧАЈНИЧЕ

Начелник оштине Чајниче г-дин Горан Караџић данас је организовао трдиционални новогодишњи пријем за привреднике са подручја Општине. Због раније преузетих обавеза начелник није био присутан на овом пријему па се присутнима обратио замјеник начелника г-дин Бојан Танасковић који је најприје поздравио ...


Прочитајте више...

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ ОПШТИНЕ ЧАЈНИЧЕ

Обавјештавају се сви привредници који своје пословање обављају на подручју општине Чајниче, да ће годишњи састанак са начелником општине Чајниче бити уприличен дана 16.01.2019. године (сриједа), са почетком у 12:00 часова, у Скупштинској сали, у Дому културе „Филип Вишњић“ Чајниче. СРЕЋНУ И УСПЈ...


Прочитајте више...

Интервју са Начелником општине Чајниче

Kао што је то већ постала традиција последњих година и на крају ове године доносимо вам интервју са Начелником општине Чајниче. ИСТОK: Kако бисте оцјенили пословање општине Чајниче у години на измаку? KАРАЏИЋ: Прво желим да поздравим све наше Чајничане. Општинска администрација се може похвалити у...


Прочитајте више...

Нек ти је слава докторе Дакићу

Умро је доктор Миодраг Дакић, који је каријеру почео давно у Чајничу. Био је велики хуманиста, човјек, патриота. Као врстан доктор помогао је да многи Чајничани дођу на овај свијет. Сахрани ће испред Општине Чајниче присуствовати начелник Горан Караџић са делегацијом, представницима Дома здравља...


Прочитајте више...
01234

 

нАЧЕЛНИК 

...................................................

Web baner 300x250px

 

ЛИНКОВИ

 

    

    predsjednikrs

    

    savez opština

    Preduzetnicki portal RS baner

    UIS-Logo

    .................................................

 

   

    logo200

    logo

    ДОМ 

    12274524 111225222577596 8814760548123933443 n - Copy  

    Pekara  

    trans

    vam

    943341 439502672813220 835808604 n

           Page1

  ..................................................

ПРИЈАВИ КОРУПЦИЈУ

d7f32cb71402638f836688cecd435111 XL

Обавјештавају се пољопривредни произвођачи са територије општине Чајниче који су предали произведену малину да се јаве у Општину Чајниче и поднесу захтјев за остваривање општинског подстицаја за произведену и продату малину. Уз захтјев за остваривање подстицаја потребно је приложити и доказ о откупљеној произведеној и продатој малини – откупни блок, те број жиро рачуна на који ће средства бити исплаћена.

 Малине

Рок за подношење захтјева је 01.09.2018. године, а новчана средства ће се исплаћивати након овог рока, а у складу са расположивим средствима намјењеним за  ову врсту подстицаја.

 Такође, исти се обавјештавају, да пријаве штету и то они малинари којима се десило сушење или нека друга врста болести малине у Општину Чајниче ради предузимања даљих активности. Рок за пријаву штете је 10.08.2018. године.

Данас је на Дому културе "Филип Вишњић" у Чајничу постављен сунчани сат. Ради се о донацији доктора наука и редовног професора на Географском факултету господина Милутина Мила Тадића. Доктор Тадић је познат по изради и постављању ових сатова широм бивше Југославије. "Најприродније мјесто за постављање сата је баш Дом културе, гдје ће трајно указивати грађанима мог Чајнича на вријеме.", рекао је професор Тадић иначе још један великан који је потекао из Чајнича.

37971817 10216696502949205 1016587397112004608 n

"Општина Чајниче је веома захвална и надамо се да ћемо се одужити овом веома угледном грађанину, а и професор др Тадић је обећао да ће да уради још једну таблу са осталим карактеристикама града као што је географска ширина и дужина, и надморска висина што ће сваком путнику и намјернику који то прочита и види дати основне информације и орјентире гдје се налази", истакао је начелник Општине Горан Караџић.

37994865 10216696502709199 5510976153583616000 n

Иначе Сунчани сат је астрономска направа која показује положај сунца на небу. Једни су од првих сатова, изумљени прије отприлике 5000 година у Египту. Сјена показивач приказује колико је сати. Сунчани сатови користе се данас само као украс на трговима или зградама. Тако је од данас и Чајниче једно од мјеста које могу да се диче овим сатом.

              si1            simb2                         simb3               simb4

 

Piše: Amir Mujanović

Banja Slatina, na periferiji Banja Luke, posljednja sedmica juna 2018. godine. Predivni zeleni brežuljci okružuju banjske sadržaje, pravi odmor za oči, tijelo i dušu. Teško da se može naći prikladnije mjesto da govorimo o psihičkoj trauma i liječenju iste.

Dvadesetak ljudi se udobno smjestilo u sali za sastanke u novootvorenom kongresnom dijelu banjskog kompleksa Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotovic”. Njih šesnaest su učesnici trodnevne radionice o peer podršci u rehabilitaciji i intregraciji preživjelih od mina. Učesnici su uposlenici Centara za mentalno zdravlje, Centara za bazičnu rehabilitaciju i Centara za socijalni rad iz deset opština ugroženih minama u Bosni i Hercegovini.

per

 

Organizatori radionice su World Vision i Organizacija amputiraca “UDAS”, u okviru projekta koji je finansiran od Evropske unije. Radionica će prenijeti znanje i izgraditi vještine rehabilitacijskih stručnjaka kako bi se na kvalitetniji način bavili potrebama preživjelih od mina i amputiraca. Učesnici će se također upoznati sa osnovnim elementima peer podrške i pripremiti za uspostavu grupa podrške u opštinama Zvornik, Stanari, Doboj, Konjic, Travnik, Donji Vakuf, Lukavac, Velika Kladuša, Bihać i Bosanska Krupa. Radionica počinje.

 per 2

Učesnici su pažljivi i zainteresovani. Peer podrška nije uobičajena tema, tako da je za prisutne psihologe, socijalne radnike, fizioterapeute i medicinske sestre ovo prvi susret sa različitim idejama i najboljim praksama. Šejla, psihologinja iz Bosanske Krupe, i Adnan, socijalni radnik iz Velike Kladuše, su tek započeli svoju profesionalnu karijeru u centrima na lokalnom nivou i nisu upoznati sa izazovima s kojima se susreću preživjeli od mina. Drugi, kao fizioterapeut Igor iz Doboja, prepoznaje značaj empatije koja dolazi od nekog ko je prošao kroz istovjetno traumatično iskustvo i podsjeća na saradnju njihovog centra sa lokalnim udruženjem amputiraca u Doboju.

Dok radionica, facilitirana od strane psihologinje i socijalne radnice iz Zavoda “Dr Miroslav Zotović”, traje, razgovaram sa svojim kolegom Željkom Volašem, preživjelim od mine i predsjednikom UDAS-a, koga pitam da mi ukratko objasni svoje iskustvo sa peer podrškom. Prisjeća se događaja od prije dvadeset pet godina.

 “Stradao sam u minskom incidentu kao mladić, nakon čega mi je amputirana potkoljenica”, kaže Željko, “ i život kakav sam poznavao se promijenio u trenutku. Vrlo brzo sam shvatio da ne mogu promijeniti ono što se desilo, ali da mogu probati promijeniti svoju svijest o tome. Naučio sam da sam ja više od dijela mog tijela i odlučio da ne prihvatim tu situaciju kao gubitak, već kao mogućnost za vlastiti razvoj.”

“Sjećam se kada sam u ljeto, početkom dvijehiljaditih, šetao gradom u kratkim pantalonama, prišao mi je čovjek i verbalno me napao zbog toga što izlažem svoju protezu pogledima drugih ljudi. Ovakva i druga diskriminatorna ponašanja su me još više učvrstila u uvjerenju da uspostavim relevantno udruženje amputiraca i doprinesem izgradnji društva jednakih mogućnosti.

 per 3

Istovremeno sam duži period radio kao edukovani peer pomagač u međunarodnoj organizaciji i imao priliku da svakodnevno pružam podršku preživjelim od mina i drugim amputircima u nastojanju da obnove samopouzdanje i steknu autonomiju u upravljanju njihovim životima.

Niko ne uspjeva sam, pa tako ni preživjeli od mina nisu izuzetak u tom pogledu! Potrebni smo jedni drugima! Uglavnom je moja podrška empatijski poticaj kolegi preživjelom, koji je bez mreže podrške koju sam ja imao u svom oporavku, da se probudi i pokrene. Većina preživjelih je naglasila da im je u kriznim periodima bio potreban neko ko je bio u stanju da se “postavi u njihove cipele”. Nekada je moja podrška ograničena na jednostavno ohrabrenje, a nekada na aktivno slušanje čak i onda kada preživjeli ne žele da govore. Slušajući druge na profesionalan način, u mogućnosti smo ih podržati na putu njihovog oporavka.”

 per 4

Dok Željko ustaje da predstavi koncept peer podrške učesnicima radionice, izlazim nakratko napolje razmišljajući o jedinstvenom pokretu preživjelih u BiH, vođen solidarnošću i osećanjem pripadnosti, u budućnosti. Sa ljudima poput Željke, koji su lideri svojih udruženja, i sa kompetentnim stručnjacima u servisima podrške na lokalnom i višem nivou, čini mi se to realno i izvodljivo kao nikada prije!